U okovima za Evanđelje

Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe. (Matej 23, 15) Već kao što nas je Bog provjerio da smo sposobni da nam se povjeri Evanđelje, tako govorimo, a ne kao oni koji ugađaju ljudima, nego Bogu koji ispituje srca naša. (1Solunjanima 2,4) Prolazeći kao episkop svojom eparhijom peške, zaustavila ga je grupa koja mu nije dala da prođe. Nakon što su ga išamarali nastavio je put do manastira. Kada je stigao u obitelj, monaštvo je primetilo da je uznemiren i pitalo ga šta se desilo. Na to je kratko odgovorio: „Nisu udarili šamar meni već sebi.“ Zapao je potom u istu situaciju i prošao između njih, da ga se niko ne dotače: Ali on prođe između njih i otide (Luka 4, 30). Ukoliko bi mesto nazaretskih prošao beogradskim ulicama, Mesija bi bio kamenovan. Bilo je normalno da mladi čovek, pun lepih uspomena, znanja, misli i sećanja pohodi prestonicu, uz molitve Prečistoj i Svetom Stefanu Lazareviću. Tim miomirisnim metodom, poput ranca episkopa Pavla sa metohijskih polja, punog bilja i božura ili ranca punog darova starca Zosime Hilandarca; sa cvrkutom molitve na usnama, hrabro i smelo stupajući srpskom zemljom. To više nije slučaj. Zašto? Nosio je laki Hristov jaram Pavle apostol i Pavle episkop. Jedan je bio slavni pokajnik i svedok kamenovanja Stefana, a drugi svedok kamenovanja Raspetog Kosova. Između i nakon svega desilo nam se da u vreme ovo nastupaju bezlične mase uz master vođe, eda bi se desilo nešto neuputno. Ukoliko se desi, biće mnogo Stefana ali neće biti Savle i neće biti niti jedan Pavle, pa se za to niko neće kajati, niti moliti, a ni posvetiti. Moje misli, tvoja molitva, duhovne strele podviga danas su zamenjene javnom „askezom“ «sklerofašista». Ne postoji dvig k večnosti jer uvijeno poručuju da Boga nema i da je carstvo „najboljih“ od ovoga sveta. Tvrdovrati (σκληροτράχηλος) i neobrezani srcem (ἀπερίτμητοι τῇ καρδίᾳ) i ušima, vi se svagda protivite Duhu Svetome; kako oci vaši, tako i vi. (Dela apostolska 7, 51) Događaji iz Nazareta su bili i ostali naša realnost do danas. Dvojici sarajevskih mitropolita, „u miru“, na sred ulice pljuvali su u lice i trgali kosu i bradu. Drugi srpski mitropolit, teolog i duhovnik, našao se na graničnom prelazu. Upitan ironično i provokativno od carinika da li ima neko oružje kod sebe, odgovorio je sa brojanicom u rukama: „Samo sve oružje Božije“ (Efescima 6, 13). Pretrpio je strahovito nasilje. O svemu ovome nije izveštavala štampa, nije se na tome gradila nevera, nije se oglašavao tripartitni aparat. Većina je zapravo samo radila svoj posao i živela svoj život, „najbolji ikada“. Tvrdovrati punoglavci i neobrazani srcem i ušima potomci im danas „beru kajsije, još nedozrele“. Duhovnim sklerotičarima odumreše damari. Svetosavsko: Gavrilovo, Vikentijevo, Germanovo, Pavlovo - trpljenje i nad njima dušmansko iživljavanje podnosi danas (paki i paki) Prvojerarh Crkve Srpske Porfirije. „Jedan si bio do juče, a danas drugi, kaži ko si?“. „Državni patrijarhu, zašto ćutiš!“ Ne treba ovo da nas čudi. Proglašavanje ljudi za bogove, poput neznabožaca u Listri, gratis dolazi sa pravom da se prekim sudom sudi drugome. Gleda to i trpi „bogovsko“ blaćenje i pokušaj pokazivanja „poslednjeg popa“ srpskom svetu. Nisu i neće uspeti, kao ni mnogo gori pre ovoga. Sam Pavle i Varnava ne smatrahu sebe za bogove. Pavle trpi strašna šibanja, udarce, progone o čemu docnije piše Korinćanima: „U strahu među lažnom braćom, u gladovanju i žeđi, u mnogom pošćenju, u zimi i i golotinji. Ko se sablazni i ja da se ne raspalim? Ako mi se valja hvaliti, svojom ću se slabošću hvaliti.“ (2Korinćanima 11, 26-31) Hvalisavci tvrdovrati se hvale onim čega se pametan stidi. Antinomija besmisla svesti necrkvene odvija se na dva načina: 1) Predstavljanjem sebe pod firmom „teologa“, „disidenta“, „progonjenog“, „mučenika“ (bez krvi, progona i stradanja). 2) Personom koja treba da svoja „uzurpirana“ i «ničim izazvano otuđena prava od uzurpatora» povrati. To su okovi i zablude dušegubke, u čije kolo se hvata naš naivni svet. Tumačenje prirode i dubine fenomena uzročnosti duhovne skleroze ovih, većini bi bilo nejasno ali ako bude potrebno glasno i precizno će se otkriti. O neželjenim reakcijama i nuspojavama treba kadkad posavetovati lekara ili farmaceuta. U bezbroj nemilih situacija u kojima se našao apostol Pavle, poput polumrtvog stanja, nesvesti i batinjanja, našao se jer je prizivao i propovedao Hrista, a On je ostao uz njega u okovima za Evanđelje i velikoj brizi za crkve. Reći će nam da živimo u drugom svetu i da su druga vremena. Onda po tome valja dobrom merom meriti: nikolajevski precizno «arijevcima» predočiti važnost „obrezanja“. Neobrezani punoglavci su sve suprotno Hristu. „Koji se protivi i preuznosi iznad svega što se zove Bog ili svetinja, tako da će sam sjesti u hram Božiji kao Bog, tvrdeći za sebe da je Bog.“ (2Solunjanima 2, 4) Umesto: „Smetljište svijeta, svima smeće do danas“, uloga «disidenata i teologa» je «ukrofašistička i internacionalno bigoterijska» seansa. Centar za filtraciju otpadnih voda puritanskog, protestantsko-beogradskog čistilišta za „odabrane“. „Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite niti puštate da uđu oni koji bi htjeli.“ (Matej 23, 13) A oni povikavši iza glasa zatisnuše uši svoje, i navalise jednodušno na njega, pa izbacivši ga izvan grada stadoše ga kamenovati. A svjedoci metnuše haljine svoje kod nogu mladića po imenu Savla. (Dela 7,57-58) U pismu Filimonu apostol kaže: „Zbog ljubavi radije te molim, ja lično, Pavle starac, a sada i sužanj Isusa Hrista, molim te za čedo moje Onisima, kojega rodih u okovima svojim; nekada tebi nepotrebnoga, a sada i tebi i meni potrebnoga. Poslah ti ga natrag; a ti njega, to jest srce moje, primi. Ja ga htjedoh zadržati kod sebe, da mi umesto tebe posluži u okovima za jevanđelje (ἐν τοῖς δεσμοῖςτοῦ εὐαγγελίου)“ (Filimonu 1, 13). Pavle je znao da će po reči Hristovoj, uz glasove o sukobima i ratovima, doći lažni hristosi. Zato su njegove evanđelske verige bogopodobno merilo porađanja Crkve i njene dece; rađanje neuništivog eha drugog jerihonskog poziva, glasa spremnog za odgovor na pakleni haos i demonske udare. Ypage, Satana! Ὕπαγε, Σατανᾶ!