U pripremi novo izdanje knjige - Ὑπομνήματα

Оно што су други за аскету у монашкој заједници (општежићу), то је бележница за анахорету. Сећање може да изда али записано остаје. Ὑπομνήματα је још од Плутарха форма списа која аутору омогућава лакшу коресподенцију са реципијентима. Немајући времена да записује одговор Фундану, Плутарх се одлучује на ову форму списа. Она је подсетник трајних истина кроз поглед на другог у епистоларној форми. Категорије прошлости неће бити јасне без трага у садашњости. Ὑπομνήματα је у аскетској традицији човек сам јер је човек реч по себи. Другим речима, откривање сопства сопством кроз потребу трајности у откривању себе. Као што се однос и сусрет са другим дефинише кроз праксу аскезе, писање се одвија у домену покрета душе. Њих у књизи дефинише форма исповедања и полемике са реалијама које су инцидентне или провокативне.

Рукопис који је пред нама чине ауторови записи о великим јубилејима везаним за знамените личности Цркве и хришћанства. Својим примјерним и светим животом ти су људи обиљежили епохе и вријеме у којима су живјели и радили. Слиједе их омилије на празнике које су произнијете на божанским Литургијама, и другим поводом, преводи, као и обрађене богословске, философске и егзегетске тезе. Метанаратив књиге припада домену историософије, теологије и апологетике, која је у самом њеном наслову. Ὑπομνήματα (ипомнимата) је сажета ауторска збирка ствари које су записане, читане, слушане и проживљене. То је унутрашњи одговор дубине душе на све поводе за настанак текста. Поводи нису само позитивни што јесте суштина повода за наслов. Он се огледа у унутрашњим борбама које се манифестују споља и стају у први план. Жанр аутонарације у свакодневној журби живота је најподеснији за одговоре на трајне истине кроз свакодневна питања и догађаје.